Pourquoi ces jeunes votent Marine Le Pen
(Zašto mladi glasaju za Marine Le Pen)
Prema istraživanju l’Ifopa od 16 decembra, 28% mladih od 18 do 24 godina su spremni da glasaju za Marine Le Pen,
u odnosu na procenat od 20% na nivou čitave populacije koji bi njoj
dali svoj glas. Iako atraktivnost FN (Front national tj. Nacionalni
front- neofašistička francuska politička partija) za jedan deo omladine
nije fenomen novoga doba, važnost ovih njihovih intencija nas primorava
da ispitamo fizionomiju ”Francuske posle”. Danas bi
jedino Francois Hollande (kandidat na budućim
predsedničkima ispred Parti socialiste) bio sposoban da ostavi iza sebe
Marine Le Pen u ovom glasačkom telu (33% potencijalnih glasova). Uh! Da
bismo bili pravedni, možemo, dakle, reći da mladi ”glasaju levicu”.
Međutim, problem koji sada postavljam je: ”o kojoj mi to omladini tačno
ovde govorimo”? Iako anketa l’Ifopa ne daje indikacije o socijalnom i geografskom poreklu ovih mladih od 18 do 24 godine, možemo da postavimo nekoliko hipoteza.
Selon le sondage de l’Ifop du 16 décembre, 28 % des jeunes de 18-24 ans
s’apprêteraient à voter Marine Le Pen, contre 20 % pour la moyenne des
Français. Si l’attraction pour le FN d’une partie de la jeunesse n’est
pas un phénomène nouveau, l’importance de ces intentions interroge sur
la physionomie de la « France d’après ». Aujourd’hui, seul Francois Hollande serait susceptible de dépasser Marine Le Pen dans cet
électorat (33 % des intentions). Ouf ! De justesse, on peut donc encore
dire que « les jeunes votent à gauche ». Le problème est : de
quelle jeunesse parle-t-on ? Si l’enquête de l’Ifop ne donne pas
d’indication sur l’origine sociale et géographique de ces 18-24 ans, on
peut émettre quelques hypothèses. [de justesse = za dlaku]
Najpre, treba se podsetiti da je velika većina potencijalnih birača
Marine Le Pen sastavljena od industrijskih radnika i zaposlenih, kojima
možemo dodati i nezaposlene na birou rada (koji su sa svoje strane opet u
najvećoj meri bivši industrijski radnici i zaposleni). Geografska
lokalizacija ovih birača konstituiše takođe jedan element za razumevanje
postavljenog pitanja. Ključno je dakle to da ove narodne
kategorije žive udaljene od velikih metropola, u ”perifernoj Francuskoj” tj. većinski su prisutne u ruralnim,
industrijskim i periurbanim krajevima, kao i u malim i
gradovima srednje veličine. Iako nam geografski indikator seciran u ovom
istraživanju ne dozvoljava da otkrijemo ovu ”perifernu Francusku”,
glasačke intencije u ruralnim zajednicama (26%) s jedne strane ali i one
u pariskom regionu s druge, nam daju relativno precizne pokazatelje.
D’abord, rappeler que la grande majorité de l’électorat potentiel de
Marine Le Pen est constituée d’ouvriers et d’employés, on pourrait y
ajouter les chômeurs (qui sont pour la plupart d’anciens ouvriers et
employés). La localisation de cet électorat constitue aussi un élément
de compréhension. Pour l’essentiel, ces catégories populaires vivent à
l’écart des grandes métropoles, dans une « France périphérique »
et majoritaire constituée d’espaces périurbains, ruraux, industriels, de
petites villes et de villes moyennes. Si le découpage géographique
proposé dans l’enquête ne permet pas de retrouver cette « France périphérique », les intentions de vote des communes rurales (26 %) et celles de la région parisienne nous donne de précieuses indications.
Pariski region je u stvari jedan pravi ”metropolski region” u kome ono centralno parisko gnezdo čini region Ile de France.
Rezultati u tom ”pariskom anglomeratu” nam dakle osvetljavaju generalno
glasačku dinamiku u većim metropolama. Intencije glasanja za FN u tom
regionu su pod-zastupljene u odnosu na ukupan rezultat (14%). Ovaj
rezultat zapravo potvrđuje veoma izrazitu tendenciju pod-zastupljenosti
”frontovskih” glasova u metropolama, što će reći u oblastima u kojima je
regostrovana najača dinamika džentrifikacije i imigracije u poslednjih
20 godina.
La région parisienne est une « région métropole », l’aire parisienne recouvre l’essentiel de la région Ile de France. Les résultats de « l’agglomération parisienne » nous éclaire donc sur la dynamique électorale de l’ensemble des grandes métropoles. Les intentions de vote pour le FN y sont sous-représentées (14 %). Ce résultat confirme une tendance lourde qui est celle d’une sous-représentation du vote frontiste dans l’ensemble des métropoles c’est-à-dire dans les espaces qui ont enregistré les plus fortes dynamiques de gentrification et d’immigration ces 20 dernières années.
Počevši od ove nove socijalne geografije, distinkcija u smislu
”različitih omladina” nam dozvoljava da vrlo pažljivo osvetlimo
rezultate ovog istraživanja. Takođe, u većim metropolama, narodna
omladina ”kao proizvod imigracije” se prožima sa buržoaskom omladinom
”kao proizvodom džentrifikacije”. U ovim velikim gradovima, dakle,
aspiracije omladine, koja je proizvod džentrifikacije a često uživa i
sve blagodeti mondijalizacije i prijemčiva je partijama levice, se ne
konfrontiraju zahtevima deprivirane narodne omladine iz prigratskih
siromašnih naselja. Paralelno, u periurbanim, ruralnim i industrijskim
zajednicama, narodna omladina je videla mogućnost za jačanje svojih
kapaciteta u smislu socijalnog pregrupisavanja teritorija i, naročito,
ponovnog napredovanja narodnih kategorija stanovništva. Najveći deo ove
narodne omladine živi u ovakvom okruženju. Dakle tu, u toj omladini,
potencijal za glasanje za Marine Le Pen je veoma pogodan za dalje
jačanje. Na ovim teritorijama koje su na socijalnom planu najviše
ugrožene, omladina, često deo narodnih društvenih kategorija, vrlo
konkretno proživljava negativne posledice ekonomskih i socijalnih izbora
političke elite u najvećem delu poslednjih 20 godina.
[souvent acquise aux bienfaits = često podržava sve blagodeti]
[ne se confondent pas avec les demandes = nisu jednake zahtevima]
[a vu ses effectifs (brojnost) augmenter = porastala je]
Rezultati ovog istraživanja pokazuju da identitetska pitanja ”posla”
postaju zajednička narodnoj omladini. Indirektno, ona predstavljaju eho u
odnosu na ”Izveštaj Kepel” o važnosti identitetske činjenice za
omladinu u prigradskim siromašnim naseljima. U trenutku mondijalizacije i
neophodnosti multikulturalnog društva, identitetska ”beda” izgleda da
prolazi zajednički kroz narodnu omladinu i u metropolskim siromašnim
predgrađima kao i periurbanim, ruralnim i industrijskim mestima. Bez
obzira na rezultate narednih predsedničkih izbora, ova evolucija narodne
omladine u ”Francuskoj posle”, pokazuje da će, hteli mi to ili ne,
socijalno pitanje biti istovremeno i kulturno.
Les résultats de ce sondage montre que la question identitaire « travaille » désormais l’ensemble de la jeunesse populaire. Indirectement, elle fait écho au « rapport Kepel » sur l’importance du fait identitaire pour la jeunesse des banlieues. À l’heure de la mondialisation et de l’émergence d’une société multiculturelle, le malaise identitaire semble traverser l’ensemble de la jeunesse populaire aussi bien en banlieue que dans les espaces périurbains, ruraux et industriels. Quels que soient les résultats de la prochaine présidentielle, cette évolution de la jeunesse populaire montre que dans la « France d’après », qu’on le veuille ou non, la question sociale sera aussi culturelle.
